Ulaznice za tvrđave


Naplata ulazaka na utvrđenja

Vreme čitanja: 3min, 37s| 726 reči

18 Dec
ulaznice-za-tvrdjave
Foto: Gost.rs(Marko Dimitrijević)

Ulaznice za tvrđave u Srbiji, odnosno naplata ulaza, doprinela bi obnovi mnogih od njih ili pak boljem sadržaju smatraju stručnjaci turizmologije. Sa druge strane ima onih koji tvrde da tvrđave u Srbiji ne nude dovoljno sadržaja da bi mogao da se naplaćuje ulazak na njih.


Decembar je mesec kada veći gradovi u Srbiji poput Beograda i Novog Sada radosno beleže povećan broj noćenja uglavnom stranih turista koji ovde dolaze uoči praznika. Vlasnici hotela, kafića i restorana zadovoljno trljaju ruke jer očekuju neki veći profit upravo od tih stranih turista koji vole da navrate u naše krajeve uoči praznika. Ostaje pitanje može li se od turizma zaraditi i više, a kroz naplatu ulaza na neke lokacije koje predstavljaju značajne simbole i jedinstvene kulturne i istorijske spomenike tih gradova. Kada se pre nekoliko meseci u medijima spomenula mogućnost naplata ulaza na deo Kalemgdanske tvrđave javnost je ovo uglavnom oštro osudila, a predstavnici gradskih vlasti rekli su da je to samo ideja i uglavnom je sve ostalo na tome.

Ni Novosađani uglavnom nisu oduševljeni kada im se spomene mogućnost naplate ulaska na Petrovaradinsku tvrđavu, a turistički vodič iz tog grada Petar Inić smatra da bi za ovaj spomenik kulture bilo najbolje osnovati preduzeće koje bi se finansiralo upravo od naplate ulaza na tvrđavu: "Sadržaji na tvrđavi mogli bi da finansiraju to preduzeće. Jedna od stvari koju svakako treba rešiti i je i prodavnica suvenira na primer koja tu ne postoji, već deca na eksurzijama kupuju plastične igračke i rekvizite od ljudi koji to prodaju na parkingu." On smatra da je prodavnica suvenira samo jedan od mogućih izvora prihoda na Petrovaradinskoj tvrđavi i da recimo treba razmisliti i o uvođenju šatl basa. To prevozno sredstvo bi omogućilo razgledanje tvrđave i starijima s obzirom na to da gore idu samo kombiji ali ne i busevi. Ovo bi takođe mogao biti jedan od izvora prihoda.

Inić ističe da bi naplata ulaza na tvrđavu pomogla da se tu osmisle i bolji sadržaji za sve posetioce: "Usluga vođenja kroz tvrđavu bila bi kompletna i kvalitetna, vodili bi ih kustosi i stručni ljudi. Deca na ekskurzijama i ostali posetioci ne bi samo protrčali kroz tvrđavu. Tvrđavu bi takođe bilo moguće zonirati i osmisliti ture u skladu sa godištem i interesovanjima turista od školskih ekskurzija, stručnih ekskurzija ili za vreme sajmova ili nekih drugih manifestacija koje se dešavaju tokom godine u gradu."

naplata-ulaznica-za-tvrdjave
Foto: Gost.rs(Irena Čučković)

Inić dodaje da naplata uopšte ne mora biti velika. On daje primer autobusa za vreme školskih ekskurzija. Ukoliko naplatite 2.000 do 3.000 dinara po autobusu, to je 30 ili 40 dinara po detetu. Pomenuti turistički vodič ističe i to da bi se novac od ulaznica mogao koristiti za obnovu ili recimo pravljenje sanitarnog čvora koji trenutno na novosadskoj tvrđavi ne funkcioniše pa se posetioci služe toaletima ugostiteljskih objekata.

Naplata ulaza na značajne lokalitete nije novina, pa je tako ulaz na Ajfelov toranj poskupeo ove jeseni na 25 evra, karta za koloseum u Rimu plaća se 12 evra, a ulazak u Empajer stejt bilding košta 30 evra. Mnogi bi rekli da naši lokaliteti ipak nisu toliko poznati da bi se ulaz naplaćivao, a Vladimir Stefanović, turistički vodič iz Beograda smatra da Kalemegdan pa ni ostale tvrđave u našoj zemlji ne nude dovoljno sadržaja da bi se ulaz naplaćivao: "Trenutna ponuda i sadržaji na tvrđavama u Srbiji su dosta slabi, tako da bi naplata mogla da odbije ljude. Mada sistem javno privatnih partnerstava je dobar, na taj način je obnovljena Barutana koja je pre toga bila zapuštena i služila za okuljanje raznoraznih ljudi."

Stefanović navodi da se na Kalemegdanu ulazi naplaćuju ali odvojeno: "Kod nas se dosta toga već naplaćuje, Barutana, Titov bunker, Kazamati, Prirodnjački deo, Dino park, Zoo vrt. Sa druge strane Despotova kula i Nebojša kula su uvek zatvorene, što opet nije dobro. Ono što bi moglo da se uvede je zajednička karta koja obuvata sve ove lokalitete koji se sad već svakako naplaćuju" objašnjava Vladimir Stefanović.

Turistički vodiči složni su u tome da je tvrđavama u našim gradovima svakako potrebno uređenje, ali i atraktivniji sadržaji kako bi mogla da zaživi praksa iz drugih evropskih i svetskih turističkih centara. Ni Beograd ni Novi Sad koji će 2021. godine poneti titulu Evropske presonice kulture, za sad nemaju jasan plan kako će se obnoviti i sadržajno unaprediti ovi istroijski lokaliteti i omiljene destinacije za turiste kod nas.

Šta vi mislite, treba li naplaćivati ulaze na tvrđave poput Kalemegdana i Petrovaradina?

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..