Vinogradarstvo Srbije


Vinski putevi Srbije

Vreme čitanja: 11min, 34s| 2315 reči

1 Nov
vinogradarstvo-srbije
foto: Gost.rs

Vinski putevi u Srbiji i turistima najistančanijeg ukusa imaju da ponude vina izuzetnog kvaliteta. Međutim, na ovim putevima još uvek nije gužva jer osim kvalitetnog ukusa elitnom turisti treba ponuditi ceo doživljaj kraja čije podrume obilaze.



Vinogradarstvo je na ovim prostorima negovano još nekoliko vekova pre nove ere, ipak uprkos kvalitetu Srbija čini tek 7% ukupnog izvoza vina u Evropi.

Istorija vinogradarstva u Srbiji

Prvi čokoti vinove loze na našim prostorima nikli su na obroncima Fruške gore, kažu istorijski podaci. Srem takođe ima dugu istoriju vinogradarstva, a stari Rimljani su zaslužni za početak vinogradarstva kod nas. Konkretno, začetnik je bio Marko Aurelije Prob koji je vodio poreklo iz Sirmijuma (Sremske Mitrovice). Upravo je on započeo da se bavi vinogradarstvom na Fruškoj gori ali i u Sremu u kome je boravio. Zahvaljujući strasti rimskih vođa ka božanskom biću priča o vinogradarstvu u Srbiji počinje nekoliko vekova pre nove ere.

Srednjevekovna Srbija takođe se može smatrati zlatnim dobom za vinogradarstvo. Osim vladara vinovu lozu gajila je i vlastela, ali i sveštenici. Ističe se posebno Car Dušan sa carskim vinogradima oko Prizrena i Velike Hoče. Tada se Dušanovim zakonom koji je bio izuzetno značajan za proizvodnju vina kod nas regulisala prodaja, ali samim tim započelo je i obeležavanje geografskog porekla vina.

Međutim, dolazak Turaka zaustavlja priču o srpskim vinima na nekoliko vekova. Kako je konzumiranje alkohola protivno njihovim verskim ubeđenjima, oni su uništavali vinograde i iako se proizvodnja pomerala ka severu i jedno vreme bila prisutna u okolini Kruševca, Osmanlije su i ovde stigle i uništile svaki čokot vina na koji su naišli.

Odlaskom Turaka, na obrnocima naših planina ponovo se zelene čokoti vinove loze i Srbi počinju da ulažu značajana sredstva u vinogradarstvo. Veliki doprinos dali su kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar. Oni su na brdu Oplencu kod Topole podigli velike vinograde i podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U Srbiji tada počinju da se formiraju oblasti koje su bile poznate i prepoznatljive po proizvodnji vina. Najznačajnije zone su bile okolina Smedereva, Negotinska krajina, Župa, okolina Jagodine, Fruška gora i Vršac, a vina iz naših podruma stizala su i do Francuske.

U novijoj istoriji vinogradarstvo u Srbiji je imalo uspone i padove. U nekom trenutku su srpska vina bila među cenjenijima u Evropi, međutim devedesetih godina prošlog veka površine vinograda značajno su se smanjile, a od tog pada se i dalje oporavljamo iako ima domaćinstava koja su istrajala u proizvodnji kvalitetnih vina.

Vinski putevi Srbije

Kako je istorija pokazala, Srbija je u svim svojim područjima bila pogodna za gajenje vinove loze. Tako tradiciju u vinskom poslu ima skoro svaki kraj naše zemlje od Subotice do Kosova i Metohije. Podaci govore da se na području Srbije pravi 700 različitih vrsta vina. Ohrabrujuć je podatak da ima vrsta čiji kvalitet može zadiviti uživaoce božanskog pića širom sveta, ipak proizvodnja vina nije na nivou kom je bila u zlatno doba srpskog vinogradarstva. Kako bi se poboljšao vinski turizam pa samim tim i popularnost proizvoda naših vina označeni su vinski putevi na teritoriji cele zemlje. Do sada je definisano devet vinskih puteva Srbije: Palić, Fruška gora, Vršac, Šumadija, Smederevo - Beograd, Negotin, Župa, Niš - Kragujevac i Kosovo i Metohija.

Vinski put Subotica(Palić)
Područje Subotice je na peščanom zemljištu, koje je tu ostalo nakon povlačenja Panonskog mora. Zbog toga su vina sa vinskog puta Subotica poznata i kao „Vina sa peska“. Umereno kontinentalna klima, peskovit teren i kvalitetne sorte vina koje se ovde uzgajaju daju pitka i kvalitetna vina. Vinarska tradicija Subotičko - horgoške peščare duga je preko 2.000 godina. U nekim vinarijama moguća je poseta i degustacija uz prethodnu najavu. Tu je i vinobus i nekoliko manifestacija u čast božanskog pića.

Pođite vinskim putem Palića .

Vinski put Fruška gora
Možda najslavnija vina naše zemlje koja su obišla svetske trpeze potiču baš iz Srema. Mnoga sremačka domaćinstva negovala su vinogradarstvo a ljubav prema domaćem vinu sačuvana je sve do danas. Vinogradarstvo u Sremu je jedno od najstarijih u Evropi, pa nije ni čudo što su posebne sorte vina baš sa obronaka Fruške gore bile poslastica za visoko društvo širom starog kontinetna. Bermet je jedno od poznatijih vina ovog kraja koje su trgovci izvozili u SAD još pre 150 godina, a legdena kaže da su se njime služili i putnici na Titaniku. Osim bermuta poznata vina ovog kraja su fruškogorski rizling, italijanski rizling, rajnski rizling, župljanka, buvije, traminac, portugizer... Preko 60 podruma na ovom vinskom putu otvoreno je za posetioce. Bermet i ausbrux su slatka i aromatična vina. Neštin, Banoštor, Irig i Erdevik su vaše stanice ukoliko želite da uživate u čuvenim sremačkim vinima.

Krenite na fruškogorski vinski put .

Vinski put Vršac
Vrščko vinogradarstvo takođe se povezuje sa Dačanima i periodom rimske vladavine na ovim prostorima. Vršački kraj je bio najznačajniji što se tiče vinogradarstva u Ugarskoj, u modernoj istoriji Jugoslavije je imao poseban status, a i danas se smatra jednim od najznačajnijih vinskih puteva kod nas. Vršački vinogradi su jedan od blistavih simbola bivše Jugoslavije, a podrumi građevinsko - ahitektonska atrakcija u koju može da stane 3.400 vagona vina. Podrum je u obliku slova ipsiilon(početnog slova oznake za Jugoslaviju). Zanimljivo je da je podrum Vršačkih vinograda jedan od tri najveća u Evropi druga dva su u Francukoj i Španiji. Među mnogim vrhunskim i kvalitetnim vinima ovog vinskog regiona ističu se muskat otonel, šardone, pino bjanko, rajnski i italijanski rizling, a veoma je popularno stono vino banatski rizling od sorti italijanski rizling, smederevka, župljanka i kreaca. Obilaskom ovog vinskog puta možete upoznati i vitezove vina ali i znamenitosti prelepog Vršca i Vršačkih planina na čijim obroncima niču grozdovi od koji se prave ova čuvena vina.

vinski-put-sumadija
Foto: Vladan Šćekić

Vinski put Šumadija
Tradicija vinogradarstva u ovom kraju ponajviše oko Topole i Oplenca traje 150 godina, a vina mogu da zadovolje istančana čula svetskih vinopija pa je tako u njima uživala i Eleonora Ruzvelt. Za ljubitelje vina koji se zapute u degustaciju proizvoda šumadijskih vinskih podruma, posebno je intresantno što su svi oni smešteni u ruralnim predelima opkoljeni su netaknutom prirodom te je degustacija tog pića moguća u potpunom miru. Takođe, uz vina se nude i hleb, sir ili neko tradicionalno jelo tog kraja. Oblazak brojnih vinarija ovog kraja podrazumeva i mnoge istorijske priče kojima je protkan svaki pedalj tog predela. Na šumadijskom vinskom putu svakako su najpoznatije Oplenačke vinarije čija vina su se služila na trpezama evropskih dvorova. Za slavu oplenačkih vina zaslužan je kralj Petar I Karađorđević, koji je na svom imanju zasadio vionograde. U njegovo vreme vinogradi u Topoli toliko su rađali da grožđe i vino nije imalo gde da se smesti. Tradiciju je nastavio kralj Aleksandar Karađorđević. Zasađeni su čokoti iz Francuske i podignut moderan podrum po ugledu na one iz Bordoa.

On - line rezervacije za šumadijsku vinsku priču .

vinski-putevi-srbije
Foto: Gost.rs

Vinski put Smederevo - Beograd
Ovaj put oivičen Dunavom i Velikom Moravom, umereno kontinentalnom klimom i odgovarajućim zemljištem je kraj sa najidealnijim uslovima za uzgajanje vinove loze kod nas. To su iskoristili još stari Rimljani, a Vuk Branković je proširio površinu na kojoj se prostiru vinogradi i trgovina tim pićem se strogo nadzirala. Miloš Obrenović je takođe doprineo vinogradarstvu ovom području jer je u blizni svog letnjikovca zasadio vinograde , a na toj lokaciji se i danas proizovde kvalitetna vina. Vino od sorte smederevka je jedno od najpoznatijih na ovom putu, a uz njega se savetuje neko lagano jelo ili neko domaće poput gibanice ili neke pite iz domaće kuhinje. Privatni vinski podrumi otvoreni su za posete i degustaciju, a neki od njih nude i domaća jela koja idu odlično uz vrhuska vina smederevskog kraja. Na jednom delu vinskih puteva izgrađena je i saobraćajna signalizacija koja ukazuje na lokacije koje mogu biti interesante ljubiteljima vina.

Isplanirajte svoj Put vina u Smederevo .

Vinski put Negotin
Negotinska krajina je još jedna oblast koja se proslavila svojim vinima još u doba Austrougarske. Ovde se vinova loza gaji od III veka nove ere, a kvalitet se održao do danas. Krajina je bila značajn izvoznik u drugoj polovini XIX veka, kada su se vina iz negotisnkih podruma nalazila na trpezama Francuske, Rusije, Austrougarske i Nemačke. U ovom kraju takođe ima peskovitog zemljišta što je pogodovalo da vinovu lozu ne napadju štetočine koje su harale Franskukim vinogradima u to doba. Baš u tom periodu nikle su mnoge pimnice od kojih su neke do danas očuvane. Pimnice su građene od tesanog kamena i od brvana. Kuće su ušorene i povezane ulicama, sokacima i trgovima. Podrumi su delimično ukopani u zemlju, a na spratu su prostorije za boravak u doba berbe ili negovanja vina. U Rajcu u kom je bilo nekoliko stotina pimnica danas je sačuvano šezdesetak. Domaćini ih više ne grade, ali su one postojoće unapredili i osvremenili iako su uspeli da sačuvaju specifičan ambijent. Vina koja se proizvode u ovom kraju suva i tamna dobro idu uz pljeskavice. Game ide uz musaku, meso pripremljeno na seljački način valja jesti uz merlo ili kaberne sovinjon. Podrumi su otvoreni za obilaske i degustaciju, ali je neophodno prethodno se najaviti.

vinski-put-zupa
Foto: Gost.rs

Vinski put Župa
Župa ili srpska Šampanja kako ju je svojevremno odlikovao francuski konzul Deko, je oblast sa bogatom tradicijom vinogradarstva u Srbiji. Smatra se da ovde proizvodnja vina postoji više od 3.000 godina, a u župskim vinima uživali su rimski carevi i imperatori, srpski župani, arhiepiskopi i mnogobrojno plemstvo sa evropskih dvorova. Izuzetno povoljna klima za uzgajanje vinove loze pogodovala je da se i danas u ovom kraju proizvode vina vrhunskog kvaliteta koja mogu zadiviti i najzahtevnijeg somelijera. Oko pedesetak domaćinstava nastavilo je tradicju proizvodnje vina u Župi, a nekada je vinogradarsrvo u ovom kraju bilo izvor opstanka za mnoge ljude. Aleksandrovac gaji najstarije autentične sorte goržđa kod nas a to su tamjanak i prokupac. Rskavac odnosno prokupac je sorta stara oko 1.000 godina. Smederevka, sovinjon, italijanski rizling, šardone samo su neka od vina po kojima je ovaj kraj poznat. Za sve ljubitelje vina pravi je dozivljaj trodnevni festival tokom berbe, kada iz fontane sva tri dana izvire mlado vino iz svih vinskih podruma tog kraja. Ko dođe u Župu kako bi degustirao njihova vina ima priliku da proba manastirska vina u Ljubostinji što je poseban doživljaj.

Krenite na turu do župskog carstva vina .

Vinski put Niš - Kragujevac
Niš je još jedan grad u kome se vinogradarstvo proslavilo za vreme rimskih careva na ovim prostorima. Malo dalje od Niša, kod Knjaževca na arheološkom nalazištu pronađeni su dokazi koliko je vino bilo obožavno piće u tom kraju u doba rimske imperije. Na tom lokalitetu pronađen je kip boga Dionisa, a zapisi kažu da su se rimski legionari okrepljivali knjaževačkim vinom pre novih pohoda. Ovaj kraj je danas prepoznatljiv po vinu i vinogradarstvu a o tome svedoče i brojne manifestacije koje se održavaju kako bi se promovisalo božansko piće i domaćini koji ga u svojim podrumima prave. Na ovom putu je karakteristično da svako ko degustira vino mora da proba i lekovito bilje iz ovog kraja, a tu su i mnoge znamenitosti koje mogu da se obidju dok se odmara od kvalitenih vina. Kragujevac je prepoznatljiv po manifestacijama koje slave vino, ujedno okupe proizvođače iz tog kraja ali i šire. Jedna od tih manifestacija je Festival viteških vina na kome se predstavlju najbolje srpske vinarije. Održava se krajem januara, ulaz je besplatan pa svi oni koji se zateknu u tom gradu mogu okusiti najbolje od naših vina iz cele zemlje.

Vinski put Kosovo i Metohija
Kosovo i Metohija takođe imaju dugu i bogatu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu. Prvi put se uzgoj vinove loze spominje u hilandarskim dokumentima, a neki drugi istorijski spisi potvrđuju značaj vina iz metohijske oblasti. Car Dušan je izdao povelju Manastiru Hilandaru kojom se uređuje izvoz metohijskih vina. Dolaskom Turaka vinogradarstvo jenjava jer je proizvodnja alkohola nedopustiva prema njihovim religijskim ubeđenjima. Međutim, Osmanlije kasnije prihvataju i dopuštaju sađenje sorti od kojih se proizvodi vino. Kosovo i Metohija takođe imaju dobro zemljište i klimu za proizvodnju vina pa nije ni čudo što su baš odavde poreklom neka od naših najkvalitetnijih vina. Danas su najpoznatije vinarija na ovom putu u Orahovcu i u Velikoj Hoči, a proizvode se italijanski rizling, rajniski rizling, crni burgundac, vranac, sovinjon, kaberne.

vinski-turizam-srbije
Foto: Dušan Ćirović

Vinski turizam u Srbiji

Kroz istoriju i vinske puteve shvatili smo da nam raznovrsnosti u kvalitetnim vinima ne fali. Tu je i zadivljujuća priroda ali i topli domaćini sa vinskim podrumima koji čuvaju specifičnu atmosferu prošlih vremena. Pitanje je zbog čega još nije gužva na ovih devet vinskih puteva koje je odredila Vlada, i zašto strani turisti istančanog ukusa ne degustiraju vina iz vinograda koji imaju vekovnu tradiciju? Stručnjaci kažu da još uvek nemamo zaokružen proizvod. Šta to znači? Stranom turisti osim čulnog iskustva u smisliu degustacije kvalitetne sorte vina, treba obezbediti i obilazak nekih znamenitosti još zanimljivih sadržaja i organizovanih druženja kako bi im boravak bio u potpunosti zanimljiv. Turisti koji su zainteresovani za vinske ture su obično pripadnici višeg staleža, samim tim imaju veću platežnu moć, koliko je to plus toliko i nosi određene izazove sa sobom. Turista visoke platežne moći i istačnaog ukusa, dobar poznavalac vina, želi uslugu i boravak po visokom standardu. Dakle, za početak bi svi vinski putevi morali da imaju dovoljno smeštajnog kapaciteta visoke kategorije. Ekonomski stručnjaci ističu da bi u osmišljavanju pravog vinskog puta trebalo da učestvuju turistički, ekonomski, vinski ,kulturni i gastronomski stručnjaci kako bi se napavio kompletan proizvod. Od smeštaja preko hrane do poseta različitim znamenitostima sve to mora biti organizovano po najvišim standardima jer se priprema za turiste specifičnog ukusa.

Druga ključna stvar je infrastruktura koja je neophodna kako bi strani turista ne bi odustao zbog nepristupačnih podruma. Država je tokom proteklih godina izdvojila značajna sredstva kako bi se mapirali vinski putevi i napravila signalizacija koja ukazuje na podrume, ali je ipak nephodno uložiti i u obnovu puteva da bi svaka ta tura bila dostupna stranom turisti.

Pozitivna strana je što su domaći vinogradari ulagali u opremu i vinovu lozu te nisi odustali od kvaliteta svojih vina, pa sada neki od njih ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta. Međutim, podrumi iako lepo uređeni i sa dobrom ponudom vina često ne mogu da prihvate veće ture ljudi, a i cena ovih obilazaka je diskutabilna smatraju stručnjaci.


    Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..