Golija


Lepotica među planinama

Vreme čitanja: 4min, 13s| 845 reči

13 Feb
golija
Foto: Pavle Pavlović

Golija je planina iznenađenja i najrazličitijih lepota. Pogodna za razne vrste turizma, bogata šumom, lekovitim biljem ali i vrednim kulturnim spomenicma.



Bogata rekama i planinskim jezerima, idealna za planinare, pešake, ali i sve one koji hoće da udahnu zdrav vazduh i antristres terapiju. Ovo su neke od najjačih turističkih aduta Golije.

Na 40 kilometara jugozapadno od Ivanjice, u formi latiničnog slova S, prostire se Golija – jedna od najlepših i netaknutom prirodom najbogatijih planina Srbije. Smeštena na jugozapadu naše zemlje, Golija pripada unutrašnjoj zoni Dinarskog planinskog sistema.

Jedinstvenom florom i faunom, bezbrojem izvora, širokim pašnjacima i krajolicima koje bi rečima mogli opisati samo veliki i izuzetno nadareni pisci, Golija ni jednog svog posetioca ne može ostaviti ravnodušnim ali će ga sigurno ostaviti bez reči. Jezera i reke poseban su adut Golije, ali i ako su prilično neobična za sad su još uvek nedovoljno turstički iskorišćena.

jankov-kamen
Foto: Pavle Pavlović

Najviši vrh Golije je Jankov kamen sa svojih 1.833 metara, dok je drugi po visini Crni vrh, visok 1.795 metara. Ovu zelenu lepoticu proseca nekoliko bistrih hladnih reka od koji su poznatije Studenica, Brvenica i Moravica. Poslednjih godina češće se spominje i reka Izurba u Devićima, kako su otkrivena četiri vodopada na njoj.

Šumovita planina puna lekovitog bilja ima potencijal koji još uvek nije iskorišćen. Planinska jezera Golije zanimljiva su po svom izgledu, načinu nastanka, ali i legendama koje se o njima pričaju. Iako su neka od njih omiljene destinacije za kupanja i izlete, jezera turistički još uvek nisu dovoljno iskorišćena. Izdvojili smo dva najpoznatija golijska jezera, koja vredi posetiti.

dajicko-jezero
Foto: Pavle Pavlović

Tičar jezero – Dajićko jezero
Jedna od najzanimljivijih lokacija Golije jeste Tičar jezero. Nalazi se na putu Kumanica – Bele Vode, trouglog je oblika, obraslo gustom četinarskom šumom. O ovom jezeru se među meštanima pričaju mnogobrojne legende, ali je svkako zanimljiv način na koji je ono nastalo. Tičar se formirao zahvaljujući atmosferskim padavinama koje su napravile udubljenje, ono je doseglo do izdana i tako se i danas održava jezero. Preko zime jezero je prekriveno snegom i debelim slojem leda. Leti je međutim omiljeno među kupačima. Brojni meštani dođu ovde da se rashlade, a okolina jezera popularna je i za izlete u sezoni lepog vremena. Ovo jezero nema ni stalnu veličinu, tako da stalno varira između 10 i 15 metara.

Jezero Nebeska suza
Još jedno jezero najšumovitije planine. Nalazi se na Okruglici. Za njega kažu da je biser, odnosno jedan od najlepših darova prirode u Srbiji. Zanimljivo je da je nastalo nakon jednog zemljotresa u Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka. Nije istraženo, a lokalci su ga prozvali nebeska suza zbog specifičnog oblika. Nalazi se na neuređenoj travnatoj površini, a do njega se stiže planinarskim stazam, uglavnom peške. Ovo jezero se smatra jednim od nedovoljno iskorišćenih turističkih potencijala Golije.

manastir-studenica
Foto: Vladan Šćekić

Kulturno-istorijski spomenici
Pored prirodnih lepota, Golija čuva i značajne istorijske spomenike koji su ujedno i spomenici kulture. Jedan od najvažnijij je svakako manastir Studenica, zadužbina Stefana Nemanje iz XII veka. Studenica je jedan od najstarijih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve koji je pod zaštitom UNESKO-a, i čijoj se arhitekturi dive umetnici iz čitavog sveta. Tu su još i manastiri Brezova i Gradac, kao i druge crkve koje su takođe zaštićene kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

vodopadi-izurbe
Foto: Pavle Pavlović

Golija se smatra i jednom od najšumovitijijih planina Srbije. Obrasla gustom bukovom šumom sa stablima visine i do 40 metara, sa širokim pašnjacima bez i jednog kamička, stolećima unazad redovno košenim, Golija je prepuna prirodnih ski staza kojima na žalost nedostaje prateća infrastruktura i dobro utaban sneg. Bitno je napomenuti da je Golija naša planina sa najviše snežnih dana godišnje a samim tim i neverovatan potencijal za zimski turizam koji čeka da bude iskorišćen. Na njoj postoji samo jedan ski - lift dug 600 metara, ali bez pratećih objekata. Zbog višestruko povećanog broja domaćih i stranih turista u poslednjih deset godina, na Goliji se ubrzano radi na izgradnji prateće infrastrukture. Vidljivo je i povećanje smeštajnih kapaciteta u privatnom vlasništvu pogodnih za ljubitelje seoskog i eko turizma.

pesacenje-po-goliji
Foto: Pavle Pavlović

Planina je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema, Golija. Oštra klima, ogromna prostranstva i gusta šuma razlog su što meštani često ponavljaju izreku "ne zna Golija šta je delija". Da bi zaista upoznao Goliju, sve njene lepote i ćudi, putniku je potrebno najmanje nekoliko dana intenzivnog krstarenja njome pa će i tad ostati štogod neotkriveno da sačeka putnika kada joj se bude vraćao. Golija je bogata izvorima bistre vode. Potoci, koji se sjedinjavaju i formiraju planinske reke dom su potočnim pastrmkama, jošanki, lipenu, krkuši a samim tim obećana zemlja svakog ko je "rođen da peca a teraju ga da radi".

golija-radocelo
Foto: Pavle Pavlović

Zbog preko sto vrsta lekovitog bilja, na Goliji se u rano proleće može izbrojati na stotine skupljača. Pored toga, ona je važan ornitološki centar na Starom kontinentu zbog zabeleženog prisustva 95 različitih vrsta ptica a zbog brojnih vrsta divljači poseduje ogroman potencijal za lovni turizam koji je za sada jedan od najbolje iskorišćenih. Vlada Republike Srbije je zbog svih gore pomenutih odlika jula 2001. godine donela Uredbu kojom se područje planine Golija svrstava u 1. kategoriju zaštite kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Ovu planinsku lepoticu i nemerljivo prirodno bogatstvo koje nam je na dohvat ruke zaista treba iskusiti i disati iako će vas ona uvek iznova ostavljati bez daha.

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..