Klisure Srbije


Prirodna bogatstva Srbije

Vreme čitanja: 6min, 04s| 1203 reči

3 Mar
klisure-srbije
Foto: Zoran Kocić

Klisure i rečne doline su zastupljene na prostoru Balkana, pa je tako i Srbija dobila svoj deo od prirode kada je reč o ovim prelepim rečnim dolinama. Najčešće se javljaju u planinskim predelima i na visoravnima. Zbog svega toga klisure su duboko usečene i imaju strme i visoke strane koje se sužavaju prema dnu.



Najviše ih ima na prostoru istočne i jugozapadne Srbije, a ono što dodatno ističe njihovu neverovatnu lepotu su prebogata flora i fauna i šume poluprašumskog tipa. Klisure su kroz istoriju pomagale narodu da se sakrije od neprijetelja, ljudi si obično usled ofanzive neprijatelja spas tražili u slabo pristupačnim krajevima na terenu koji je bio nepoznat stranim vojskama. Otuda su u okolini ovih strmih dragulja nastala sela, naselja i neki manastiri.

Klisure remek dela prirode

Najpoznatije klisure kod nas su Đerdapska, Ovčarsko - kablarska, Sićevačka, Gornjačka, Svrljiška, Jelašnička, Grdelička kao i mnoge druge koje su možda manje poznate, ali ni slučajno manje lepe od ovih nekoliko za koje se već čulo i u svetu.

djerdapska-klisura
Foto: Ana Kamenica

Đerdapska klisura
Đerdapska klisura čini deo granice naše zemlje i jedna je od onih koju je većina nas obišla barem jednom, a ko ipak nije svakako bi trebao da je zapiše na spisak narednih destinacija za obilazak. Ovo je možda i naša najpoznatija rečna dolina s obzirom na to da je najduža i najveća u Evropi, a čine je čak četiri klisure i četiri kotline. Pored impozantnog izgleda, Đerdapska klisura se može podičiti i istorijskim spomenicima kao i arheloškim nalazištima. U njoj su smešteni naselje Lepenski vir, Golubački grad kao i ostaci Trajanovog mosta i Trajanove table. Klisura je poznata i po hidroelektrani Đerdap kao i akumulacionom jezeru.

sicevacka-klisura
Foto: Vladan Šćekić

Sićevačka klisura
Sićevačka klisura predstavlja još jedan impozantan proizvod prirode u južnim krajevima naše zemlje. Useca se u stensku masu i pruža se između obornaka Suve planine i južnih obronaka Svrljiških planina. Pomalo strašna zbog strmih stena i ova rečna dolina ima lepotu koju niko ne može osporiti. Zbog bogate flore i faune Sićevačka klisura je proglašena parkom prirode. Klisura u sebi skriva nesvakidašnje prirodne fenomene i retke životinjske vrste. Kroz nju teče prelepa reka Nišava i ona je jedna od destinacija koju treba obići ukoliko ste u Nišu ili njegovoj okolini. U ovoj klisuri izgrađene su dve hidroelektrane od kojih jedna Niš snabdeva strujom. Ovde takođe možete obići srednjevekovne manastire Sv.Bogorodice i Sv.Petke. Najlepši pogled na klisuru pruža se iz Sela Sićevo gde možete osim u moćnom prizoru uživati i u kvalitetnom vinu po kome je ovaj kraj poznat. Još jedan dragulj klisure jeste žalfija, biljka koja inače uspeva samo u mediteranskim uslovima ali eto, uspela je baš i u ovom kraju Srbije.

Grdelička klisura
Grdelička klisura klisura smeštena je u jugoistočnoj Srbiji u dolini Južne Morave. Ime nosi po naselju Grdelica koje se nalazi na samom ulazu u klisuri, a u klisuri su smeštena još dva naselja, Vladičin Han i Predejane. Ovo je možda i najčuvenija klisura, ali nažalost ne po svojoj lepoti. Odroni i nesavesni ljudi za volanom čine je jednom od najopasnijih mesta za vozače kod nas. Tok je ovde siromašan vodom, a na pašnjacima koji je uokviruju često se izvode konji na ispašu. Klisura je najpoznatija po strmim stenama koje izazivaju odrone i erozije, ali tome doprinose i nelegalne seče šuma koje nisu retke u tim krajevima.

jelasnicka-klisura
Foto: Zoran Kocić

Jelašnička klisura
Jelašnička klisura klisura je još jedna rečna dolina koja krasi jednu od naših najlepših planina, Staru planinu. Ova rečna dolina se useca u krečnjačku masu zapadnih obronaka Stare planine. Jelašinačka klisura je deo rečne doline Jelašinačke reke, a od 1995. godine proglašena je Parkom prirode prve kategorije zbog neverovatnog bogatsva flore i faune kojim obiluje. Upravo te retke pojave u prirodnim procesima vremenom su napravili neverovatne živopisne prizore koji krase ovu rečnu dolinu. Neobične kamene tvorevine prirode čine je dodatno posebnom, a bogatsvo prirode idealnom za predah i odmor. Nalazi se između sela Jelašnica i Čukljenik i ima nekoliko uređenih mesta za izlet. Za one koji vole nešto dinamičniji boravak u prirodi na raspolaganju im je prirodna stena za sportsko penjanje. Uzanom stazom koja vodi kroz Jelašničku klisuru možete stići do obližnjeg izletišta Bojanine Vode.

ovcarsko-kablarska-klisura
Foto: Jovan Miladinović

Ovčarsko - kablarska klisura
Ovčarsko - kablarska klisura je pravo remek delo priode na jugu Srbije. Nalazi se u blizni Čačka između planina Ovčara i Kablara i duga je oko 20 km. Ova klisura nudi neverovatne šarolike prizore prirode, i sa kompleksom manastira koji se nalaze u tom kraju predstavlja izuzetnu turističku destinaciju. Ovčarsko - kablarska klisura je zaštićen spomenik prirode zbog neverovatnih posebnosti koje u sebi objedinjuje. Termo mineralni izvori Ovčar banje, potom reke i jezera koje čine ovaj kopleks ali i bogato kulturno - istorijsko nasleđe su razlozi zbog kojih barem jednom morate posvetiti vikend ovom adutu južne Srbije. Ovde je ujedno i najveća dubina jedne klisure u zemlji i to na mestu gde Ovčar dostiže visinu od 710 metara. Sa Kablara pruža se jedan od najlepših vidikovaca koje Srbija ima. Odatle može da se vidi magično zelenilo koje ukrašava moćnu klisuru, padine klisure specifičnog reljefa koji podseća na okamenjeni talas. Biljni i životinjski svet je ovde takođe bogat i nadopunjuje ovu veličnastvenu kompoziciju prirode. Ovčar banja sa izuzetno lekovitim termalnim vodama smeštena je u klisri i pogodna je za lečenje reumatizma, povreda mipićnog tkiva kao i kožnih oboljenja. Brzi tok Zapadne Morave ovde je presečen sa dve brane i formirana su veštaka jezera koja se lepotom savršeno uklapaju u šarenolik predeo moćne klisure. Veštačko jezero Međuvršje je omiljeno i glavno među kupačima. Oni koji vole drugačiju rekreaciju imaju obeležene staze za šetnju a i ribolovci ovde često navraćaju da uživaju u omiljenom sportu. Kulturno - istorijski momenat čine čuveni manastiri zbog kojih je i prozvana Srpska Sveta gora. Oni se nižu na levoj i desnoj obali Zapadne Morave a u sebi čuvaju vredne spise, relikvije i čitavo jedno kulturno bogatsvo. Između ostalih tu su i manastiri Ilinje, Jovanje, Nikolje, Preobraženje, Sretenje, Sveta Trojica, Uspenje, Vavedenje, Vaznesenje, Ježevica, Stenik i Vujan. Pećina Kađenica, nalazi se na desnoj obali Zapadne Morave, oko kilometar uzvodno od Ovčar Banje i ujedno je spomen kosturnica ubijenom stanovništvu od strane Turaka.

svrljiska-klisura
Foto: Zoran Kocić

Svrljiška klisura
Svrljiška klisura jeste još jedna klisura nadomak Niša, glavni je ponos opštine Svrljig koja vodi poreklo još iz Rimskog doba. Klisura je najlepša u predelu od sela Niševca do Palilule, gde šetači mogu da vide izezetne predele stena među moćnim zelenilom. Osim toga u klisuri se nalazi antička banja koja je ima značajan turistiki potencijal. Svrljiška banja, kako su je prozvali meštani, omiljena je za sad samo među žiteljima okolnih mesta iako nudi neverovatno okruženje za rashlađivanje. Nekada su jedinstvenu prirodnu lepotu ovog mesta koristili najimućniji ljudi u zemlji, pa su u tom kraju postojale najraskošnije vikendice. Ipak, sada većina ljudi u Srbiji ne koristi ovo parče raja na jugu kod Niša uglavnom jer ni ne znaju da postoji. Ceo taj potez se naziva Banjica i mnogi smatraju da je upravo taj deo najlepši u živopisnoj klisuri. Banjica je zato mnogi kažu srce Svrljiške klisure jer vekovi nisu ni takli njenu originalnu lepotu.

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..