Topola i Oplenac


Raskošna priroda i bogata istorija

Vreme čitanja: 4min, 07s| 891 reči

13 Feb
oplenac-crkva
Foto: Gost.rs(Gordana Ivković)

Oplenac važi za jedno od najznačajnijih mesta u Srbiji koje spaja raskošnu prirodu i bogatu istoriju. Mnoge od nas je u ovaj kraj dovela neka edukativna ekskurizija. Ipak ćemo vas podsetiti zbog čega treba ponovo obići ovo mesto ili ukoliko niste već bili zašto obavezno treba da ga posetite.



Sve u ovom mestu u znaku je heroja Prvog srpskog ustanka Vožda Karađorđa. Od muzeja koji je posvećen Voždu potom velikog spomenika, pa do same oplenačke crkve koja pripada dinastiji čije je on rodonačelnik. Topola je mesto u kom možete videti mnoštvo stvari koji je vođa ustanka sa sobom nosio, ali i čuti dosta priča o ovoj kontraverznoj istorijskoj ličnosti.

U svakom trenutku možete OVDE rezervisati svoje putovanje.

karadjordeva-bista
Foto: Gost.rs(Gordana Ivković)

Karađorđe

Karađorđe Petrović je jedna od najkontroverzinij ličnosti srpske istotije. Ipak, niz događaja koji su bili posledice njegove preke naravi nisu sprečile narod da ga izabere za vođu Ustanka, već naportiv to im je bila potvrda da će u svojoj ulozi biti istrajan. Karađorđe je rođen u siromšnoj porodici. Kako je stasavao i počeo da radi kao sluga imućnih srpskih i turskih porodica, njegov materijalan status se popravljao, ali je i dalje važio za siromaha. On se zagledao u Jelenu Jovanović koju je morao da otme da bi je oženio. Neki izvori kažu da je njeni roditelji nisu dali zato što je ona bila iz imućne porodice dok se za Karađora u tom periodu to nije moglo reći. Karađorđe ubija jednog Turčina i sa celom porodicom kreće beg. Tada se dogodio jedan od najkontroverznijih momenata Karađorđevog života. Otac je želeo da se vrati u Srbiju da služi Turcima. Kako nije uspeo da ga odgovori od toga, a želeo je da vrati celu porodicu, Karađorđe ubija svoga oca. Neki istoričari smatraju da je budući vođa Prvog srpskog Ustanka to uradio za dobrobit cele porodice. Povratak bi za sve njih značio sigurnu smrt, a za oca poniženje i sramotu. Karađorđe Petrović je imao još jedan sličan momentat u životu. On je obesio svog brata koji je bio optužen da je silovao jednu devojku, jer je smatrao da je na taj način naneo sramotu porodicu. Za sve ove događaje je znalo se već tad širom Srbije, ali preka narav nije udaljila Karađorđa od naroda. Nakon seče knezova, i sve većeg terora osmanlija i janičara nad Srbima, ugledni trgovci i hajduci se okupljaju i odlučuju da podginu bunu. Đorđe Petrović je u to vreme ugledan trgovac krupan i stasit, ali preke naravi i spreman da ubije. Upravo je to prevagnulo da baš on bude izabran za vođu Ustanka jer su prisutni verovali da će narodu predstavljati autoritet, a dahije će zaplašiti. Devet godina Karađorđe je upravljao ustaničkom Srbijom i bio je prisutan na svakom većem bojištu. Nakon sloma ustanka, Karađore se povlači u Austriju a potom u Rusiju. Nakon nekoliko godina se vratio u Srbiju, ali je po narudžbini Miloša Obrenovića Karađorđe ubijen u noći između 25. i 26 jula 1817.godine.

oplenac-mauzolej
Foto: Vladan Šćekić

Topola je mala varošica, ali sa bogatom istorijskom pričom, zbog čega će uvek biti pri vrhu liste mesta koja treba obići u Srbiji. Njen najveći istorijski značaj je u tome što je Karađorđe Petrović izabrao da bude glavno sedište dela Srbije koje je bilo oslobođeno od Turaka. Tragovi tog perioda vidiljivi su i danas na svakom pedalju lepe varošice iako je u vreme dinastije Obrenovića srušen utvrđeni grad koji je sagradio Karađorđe. Tokom obilaska Topole put će vas odvesti do nekoliko ključnih mesta koji svedoče o istorijskoj priči tog mesta. Konak sa kulom je interesatno mesto za upoznavanje sa tim periodm jer je kula pretvorena u muzej Voždovih ličnih stvari i oružja iz tog vremena. Crkva Presvete Bogordice je još jedno mesto koje ćete rado obići jer njena unutrašnjost bogato oslikana, a ikonostas je rađen u duobrezu. Crkva je poznatija i kao Karađorđeva crkva.

karadjordjeva-crkva
Foto: Vladan Šćekić

Muzej Karađorđevih ličnih stvari

Muzej Karađorđevih ličnih stvari najlakše će vas preneti u period ustaničke Srbije i pomoći vam da doživite vođu Ustanka. Jedna od prvih stvari koju će vam pokazati kustos muzeja odnosno Karađorđevog konaka je liveni top. To je bio prvi liveni top u Srbiji i služio je za oglašavanje. Ko se zagleda shvatiće da jedna ručka na topu nedostaje. Ta ručka je skinuta i ulivena u krunu Kralja Petra I. Top glasnik je inače služio za oglašavanje važnih dešavanja u državi. Nakon toga moći ćete da obiđete postavku izložbe koja je posvećena skicama na osnovu kojih je uređen enterijer čuvene crkve na Oplencu. Enterijer Oplenačke crkve osmislio je ruski arhitekta Nikola Krasnov. Arhitekta, koji je emigrirao nakon revolucije u Srbiju, osmislio je i enterijer dvora u Beogradu kao i uređenje unutrašnjosti srpskog parlamenta. Osim toga, postavka ovog muzeja može vas preneti u period ustanike Srbije. Možete videti kuću srpskog seljaka sa kraja VXIII veka, ali tradicinoalne srpske nošnje za razliite prilike u to vreme. Oružje tog perioda takođe je izloženo uz objašnjenja kako se zvalo i eventualno kako se koristilo tokom borbi. U Karađorevom muzeju možete da vidite i mnogobrojna dela umetnika i način na koji su oni predstavili dešavanja tokom Ustanka, ali i portret Karađorđeve žene Jelene.

karadjordev-top
Foto: Gost.rs(Gordana Ivković)

Priroda i istorija ovde kao da se takmiče u raskoši, pa je park šuma Oplenac još jedan razlog zbog kojeg ćete uživati u obilasku ovog mesta. Od Topole do Oplenca se može doći i peške, što je i preopručljivo zbog bogatog zelenila koje će vam biti saputnik u toj šetnji. Osim zelenog dekora ni Oplencu ne manjka značajnih istorijskih spomenika koje treba obići.

crkva-na-oplencu
Foto: Vladan Šćekić

Oplenačka crkva

Mauzolej porodice Karađorđević, crkva Svetog Đorđa nalazi se na vrhu Oplenca i svojom impozantnošću dominira tim delom Šumadije. Velika petokupolna crkva centralne osnove, obložena je belim venčačkim mermerom, a unutrašnjost je prekrivena mozaicima (40 miliona kockica u 15.000 nijansi). Ovde su i kopije najlepših fresaka iz 60 srpskih manastira, 725 kompozicija sa 1.500 figura. Gradnja je trajala godinama, ali zato ova građevina predstavlja svojevrsnu antologiju srpskog srednjovekovnog freskoslikarsta. Grobnice Karađorđa i Kralja Petra Prvog nalaze se u središtu crkve,a u kripti počivaju još dva vladara Knez Aleksandar i Kralj Aleksandar Prvi. Ova crkva koja je svakog posetioca oduševila svojom estetikom oslikana je sa 15 hiljada različitih nijansi boja. Posebno je interesantna priča o lusteru koji se nalazi u središtu crkve. Luster koji teži nekoliko tona, napavljen je od pretopljenog oružja srpske vojske. Luster ima oblik kurne koja je postavljena naopako. Ovakva postavka simboliše pad srpske srednjevekovne države. Kako smo naveli ova crkva je zapravo porodična grobnica dinastije Kađorđević u kojoj se i danas sahranjuju potomci te loze, a poslednja sahrana obavljenja je ove godine. Ovde se takođe obavljaju i njihova venčanja poput nedavnog – Princa Mihajla. U crkvi nije dozvoljeno paliti sveće, niti drugi vernici mogu tu obavljati venčanja i krštenja.

kuca-kralja-petra
Foto: Vladan Šćekić

Kuća Kralja Petra

Obilazak prelepih zdanja se tu ne završava je su u blizni Letnja kuća Karađorđevića koja je danas muzej, pored su smeštene Vila kralja Aleksandra kao i Vila kraljice Marije. Vila kralja Petra I je pored crkve. U njoj je kralj boravio kako bi nadgledao izgradnju crkve, ali i zbog zdravstvenog stanja koje je bilo sve lošije. Za vreme Prvog svetskog rata, iako zvanično kralj, Petar Karađorđević je boravio u ovoj kući. Tu mu je njegov sin Aleksandar, tada regent, donosio vesti i izveštaje o dešavanjima u državi. Danas je ta vila pretvorena u muzej heraldike ali i ličnih stvari Karađorđevića. Tako možete videti kako su izgledali grbovi Srbije kroz istoriju ali i kako se menjao izgled novčanica. Takođe možete videti i dijademu i pramen kose kneginje Ljubice. Mnogi pokloni stranih državnika porodici misteriozno su nestali. Deo onoga što je preostalo danas takođe tamo možete videti. Interesantno je da je raspored prostorija danas isti kao i u vreme kada je kralj Petar boravio u toj kući. Jedna od najzanimljivijih stvari u muzeju je kraljev portret koji je naslikao Uroš Predić.

kraljevski-vinogradi
Foto: Vladan Šćekić

Priroda je prema Oplencu i Topoli bila darežljiva pa je ovaj kraj postao sinonim dobrog grožđa i vina pa sa razlogom nosi naziv „Prestonica srpskih čokota“. Kraljev podrum u Topoli ima dva sprata pod zemljom, sa stalnom temperaturom od osam stepeni. Tu se čuva 99 bačvi vina, od kojih svaka ima 4000 litara. Selu Vinča, a i bregu u nastavku Oplenca, stari Rimljani su i ime dali po vinu – Vincea. Svakog oktobra u Topoli se organizuje tradicionalna Oplenačka berba, trodnevna manifestacija posvećena berbi grožđa i vinu.

topola-park
Foto: Vladan Šćekić

Topola u svojim bregovima skriva obilje lekovitog bilja, voća i povrća, a ovde drema i jedan od nastarijih hrastova Šumadije. U blizni je i selo Ovsište u kom je rođen poznati srpski satiričar Radoje Domanović.

posed-karadjordjevica
Foto: Vladan Šćekić

U blizni je naravno i Orašac mesto u kom je doneta odluka o dizanju Prvog srpskog ustanka, kao i Risovača jedna od najlepših pećina Srbija. Sve ovo jasno pokazuje da će vam se put u ovaj kraj višestruko isplatiti ukoliko ste ljubitelj prirode i nacionalne istorije.

kraljevi-petar-i-aleksandar
Foto: Gost.rs(Gordana Ivković)
karadjordjeva-kuca
Foto: Gost.rs(Gordana Ivković)
ikonostas-crkve-na-oplencu
Foto: Gost.rs(Gordana Ivković)
karadjordjev-grob
Foto: Vladan Šćekić
    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..