Rezervati za ponos


Prirodne lepote Srbije

Vreme čitanja: 2min, 29s| 497reči

13 Feb
reka-jerma
Foto: youtube.com

Srbija je prelepa zemlja prebogata divnom i netaknutom prirodom. Naša država poseduje mnoštvo rezervata prirode a mi smo se potrudili da vam predstavimo tri od njih za koje mnogi nisu ni čuli a kamoli posetili.



Kanjon reke Jerme
Rezervat prirode za koji možda niste čuli, ali koji je toliko lep da je zaista šteta ne videti ga. Reka Jerma izvire nedaleko od Vlasinskog jezera i uliva se Nišavu a jednim svojim delom teče kroz Bugarsku. Tok ove reke duge 74 km, prolazi kroz jedinstvene prirodne lepote ali i pored značajnih kulturno istorijski spomenika. Kanjon reke Jerme je najuži kanjonski usek u Evropi, ali to nije njegova jedina specifičnost. Ovaj kanjon okružen je pećinama, krenjačkim figurama i raskošnom biljnom vegetacijom. Kanjon je nažalost poznat samo ljubiteljima planinarenja koji su vični pentranju po kozijim stazama, ali jedan od problema je što i prelepi kanjon nije dovoljno predstavljen, pa je i žiteljima okolinih gradova i naselja nedovoljno poznat ili uopšte i ne znaju za njega.

carska-bara
Foto: Sanja Vučković

Carska bara
Za ovo mesto ste čuli nekad u prolazu, ali da li ste znali da je Carska bara specijalni rezervat prirode sa mnoštvom jezera, bara i različitih biljnih vrtsta. Ovaj rezervat prirode smešten je između tri grada Beograda, Novog Sada i Zrenjanina. Ovde su isprepletani reke, jezera, kanali i bare pa je mesto obojeno različitim bojama prirode. Tu su plava jezera, smeđe šume, bledo žute i bele slatina. Vegetacija je neograničeno bogata pa ćete ovde naći vodoljuba, barsku perunku, ježenicu, pačju travu i još mnogo biljnih vrsta koje ne možete tako često videti. Po raznolikosti ne zaostaje ni životinjski svet pa se u Carskoj bari mogu sresti divlja svinja, srna, lisica, zec ali i tvor, jež, belouška, lasica i sl. Carksa bara je omiljena među lovcima i ribolovcima, a redovno je obilaze i turisti željni trenutaka u pravoj prirodi.

Slano Kopovo
Predstavlja poseban centar slanih - močvarnih staništa kojima preti potpuno nestajanje, a nalazi se u blizini Novog Bečeja. Na području ovog rezervata prirode nalaze se specifične slatinske biljne zajednice koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. Slane blatnjave bare odlikuju ovo mesto, one tokom nekoliko meseci postaju jezero, ali se leti isušuju pa to jezero nestaje. Povećano zagrevanja vazduha iznad jezera i temperaturna razlika sa okolnih polja dovodi do optičkih i meteorološke pojava, kao što su fatamorgane i neuobičajnih pojava vetra. Ovo područje poznato je i po reliktnim životinjskim vrstama poput Fauna Kopova a ovde je zabeležno čak 203 vrste ptica, zbog toga je Slano Kopovo priznato kao značajno područje za očuvanje ptica.

Samo iz razloga vašeg velikog interesovanja kao i često postavljenih pitanja, sa zadovoljstvom vam predstavljamo još dva rezervata prirode u Srbiji kao dopunu aktuelnog teksta.

kanjon-crne-reke
Foto: Branislav Andrić

Kanjon Crne reke
Kanjon Crne reke jedno je od zaštićenih rezervata prirode na visoravni Divčibare koja je smeštena na planini Maljen. Reke, rečice i potoci ove planine svojim tokom izrezbarili su interesatne useke, kanjone i klisure kroz celu visorovan i oformili po koji vodopad. Takođe su okupili bogatu floru i faunu i zavrednili da dobiju epitet rezervata prirode. Rezervat prirode koji je posebno lep i intersatan za iskusne planinare i radoznale turiste je upravo kod Crne reke. Klisuru Crne reke sa grebenom Ljuti krš, na pola sata udaljenosti od Divčibara, obogaćuje više vodopada, izvora pitke vode, pri tom su ukrašeni gustim šumama četinara. Ko se zaputi da lično upozna ovaj bogati rezervat mora znati da je prilikom obilaska kanjona Crne reke, obavezno nošenje nepromočive odeće i obuće, kako bi se na pravi način mogle videti sve lepote koje ovo mesto nudi. Područje Divčibara je prekriveno četinarskim i listopadnim šumama. Od četinarskih vrsta zastupljeni su beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor, a od listopadnih bukva i breza, beli jasen, hrast, cer. Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine – narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Rezervat Crna reka obuhvata površinu od 60 hektara. Nalazi se oko izvorišta Crne reke. Rezervat je atraktivan i zbog retkih reljefnih oblika, ali i bogate flore i faune. Pored ovih Divčibare ima i Čalački potok, Zabalac i Vražji vir.

gornje-podunavlje
Foto: Ana Jažić

Gornje Podunavlje
Gornje Podunavlje spada u kategoriju specijalnih rezervata prirode, zbog različitih vrsta bogatstava koje su sačuvane do danas. Ovaj rezervat nalazi se na krajnjem severozapadu Vojvodine i idealan je za one koji boravak u prirodi zamišljaju kao dugu vožnju čamcem kroz dunavske rukavce uz riku jelena i let retkih ptica. Deo je velike poplavne doline koja se prostire i u susednoj Mađarskoj i Hrvatskoj i posle delte predstavlja najvažnije vlažno područje na čitavom toku Dunava. Gornje Podunavlje odlikuje izuzetna biološka raznovrsnost i predstavlja jedno od poslednjih utočišta za živi svet vezan za poplavna područja. Tu ćete videti preko 51 vrste sisara, 280 vrsti ptica, 50 vrsti riba, 11 vrsti vodozemaca... Međutim, duga vožnja čamcem po mirnim rukavcima, bogat biljni i životinjski svet nije sve što će vam pružiti ovaj raznovrsni rezervat iz severne pokrajine. Njegova posebna karakteristika je i kulturno nasleđe sa kojim ćete se upoznati ukoliko se zaputite ka toj riznici. Kao rezultat prilagođavanja velikoj reci su i nastali karakteristični izvorni običaji, nošnje, jezik, riblovni alat, čamci i jela koji privlače goste i Gornje Podunavlje čine atraktivnom destinacijom za posetioce. U blizini Apatina i Sombora ovaj specijalni rezervat prirode je odlično povezan i može se lako stići do njega, koloritni pejzaži šuma, zvuci retkih životinjskih vrsta, brojne vrste riba mamac su za lovce, ribolovce ali i turiste željne prirodne estetike. Ovde se stoga organizuju seoski turizam, manifestni turizam kao i druženja za lovce i ribolovce.

Srbija nam svima nudi širok izbor raznolikosti kada su u pitanju prirodne lepote i turistički potencijal, odnosno sve ono što se može videti i doživeti širom Srbije. Nama preostaje samo da je više obilazimo i što bolje upoznamo.

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..