Prirodni fenomeni koji nisu adekvatno iskorišćeni


Neiskorišćena prirodna bogatstva

Vreme čitanja: 5min, 41s| 1138reči

3 Dec
zaboravljeni-prirodni-fenomeni-prerasti-vratne
Foto: Zoran Kocić

Prerasti reke Vratne, Kamena šuma kod Kraljeva i reka Toplica, samo su deo lepeze zaboravljenih i neiskorišćenih prirodnih fenomena Srbije. Ovi biseri Srbije, već decenijama čekaju neko bolje vreme ili neku novu vlast, kako bi konačno provirili u svet turizma.



Godinama unazad, ova prekrasna čuda prirode, zavise od dobre volje, snage i vere nekolicine ljudi, koji svojim delima ne dozvoljavaju da ove krajeve prekrije prašina zaborava. Međutim, to nije dovoljno, i svakim danom svojim urušavanjem, starenjem i propadanjem, ona nas podsećaju na svoje vapaje pomoći i postojanje. Baš zbog toga verujem da će se mnogi od čitalaca prvi put susreti sa ovim blagom za naučnike, ljude i turizam, ne svojom krivicom. U Srbiji oko 460 mesta i fenomena nosi status zaštićenih prirodnih dobara upravo svojih zbog prirodnih karakteristika, ali i zato što su reprezentativni, autohtoni i očuvani,. Među njima su i stabla, vodopadi, šumski rezervati, ali i izvori, pećine, prerasti, klisure...

Prerasti Vratne
Reka Vratna, pripada istočnom delu naše zemlje, izvire na Velikom Grebenu, ispod Miroča i ima dužinu toka 26km. Međutim, ono što ovu reku odvaja od ostalih, jesu tri kamena mosta, zvana prerasti. Osim što su najviša u našoj zemlji, sa ponosom možemo reći da su najviša i u Evropi. Svojim izgledom podsećaju na vrata, po čemu je reka i dobila ime. U samoj klisuri reke, postoje tri kamena mosta, dva u blizini istoimenog manastira i jedan, nešto udaljeniji, u dubini rečne klisure. Do njih se dolazi planinarskom stazom koja je u prošlosti prolazila kroz istoimeni manastir sagrađen još u prvoj polovini XV veka, dok se danas on ipak obilazi. Poreklo prerasti nije identično, prve dve prerasti su ostaci tunelske pećine kroz koju je reka proticala i čiji se deo svoda između njih urušio, a treća je nastala kao posledica poniranja reke. O poreklu prerasti pisao je i čuveni Jovan Cvijić. Ovakvih prirodnih tvorevina nema mnogo u svetu. Mogu se videti još u Francuskoj, Koloradu, a nekoliko ima i u Sloveniji. Okamenjena čuda, kako su mnogobrojni poznati geografi nazvali prerasti, kao i sam kanjon reke, zaista predstavljaju fenomen i atrakciju negotinskog kraja. Kanjon Vratne bogat je i životinjskim svetom. Jeleni lopari, srndaći, mufloni, lisice i divlje svinje čine samo deo lovišta.

zaboravljeni-prirodni-fenomeni-prerasti-vratne
Foto: Zoran Kocić

Suva prerast
Dobila je ime po tome što Vratna leti, ponire oko 50 metera uzvodno od nje, da bi se kasnije opet pojavila i još jednom nestala. Nakon nekog vremena ona ponovo izbija iz stene i nastavlja da teče površinom zemlje. Nastala je na mestu poniranja Vratne pred krečnjačkim grebenom u uklještenom meandru. Visoka 20m, široka 15m, sa svodom širine 34m, ova prerast zaista predstavlja impozantan prirodni kameni most. Najnepristupačnija je i najmlađa, ali zato i najlepša i najizazovnija za istraživače.

Velika prerast
Nalazi se tri kilometara nizvodno od Suve prerasti. Predstavlja zaostali deo nekadašnjeg pećinskog svoda. Njen otvor u obliku tunela, dugačak je 45m, visok 26m i širok 22-33m. Velika i Mala prerast nazivaju se manastirske i istog su porekla, za razliku od treće, Suve prerasti. Na zidovima i tavanici ove prerasti, nalazi se veći broj otvora pećinskih kanala. To je pravi lavirint kanala u različitim nivoima i visinama. Dosta su strmi, mestimično i vertikalni i svi gravitiraju prema prerasti ili dolini Vratne. Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi 305 metara, sa visinskom razlikom od 60 metara.

Mala prerast
udaljena je oko 200m uzvodno od manastira, i dugačka je 15m. Širina njenog otvora je 33m, visina 34m, dok je debljina svoda iznad otvora, 10m.

kamena-suma
Foto: Pavle Pavlović

Kamena šuma
"Kamena šuma" kod Mataruške Banje, s naslagama i ostacima kalcifikovanog drveta iz vremena paleolita, ali i starijih od milion godina, jedan je od desetak sličnih fenomena u celom svetu. Međutim i pored toga što predstavlja prirodni dragulj i fenomen, ona je nepoznata stanovnicima Srbije i nije pretvorena u turističku atrakciju. Ovo područje jednostavno nije dovoljno istraženo, kao što nije dovoljno ni zaštićeno i iskorišćeno. Okamenjena šuma prostire se na površini od 15 hektara, na lokaciji između manastira Žiče i Mataruške Banje, na brdu koje se zove Lojanik. Brojne studije stručnjaka kažu da je "kameno drvo" nastalo prolaskom mineralnih voda kroz naslage vulkanskog pepela, što je tokom hiljada godina dovelo do toga da se nekada živi organizam doslovce pretvori u materiju tvrđu i od kamena.

kamena-suma-lojanik
Foto: Pavle Pavlović

Okamenjeno drvo je zapravo zaustavljeno na pola puta da postane poludragi kamen, a postoje indicije da su na ovom području i takva nalazišta. Kameno drvo zaista fascinira svojom lepotom i izgledom. Iako je teško kao granit, ono ima sva svojstva običnog drveta. Godovi i kanali koji su hranili drvo, samo podsecaju na ono što je bilo pre million godina. Od meštana često može da se čuje da kada se kosa naoštri ovim kamenom, moguće je kositi travu pola dana, a da se ona ne istupi. Iako je ovaj lokalitet zaštićen od strane države, sve se svelo samo na taj papir. Ne postoji nikakav natpis, objašnjenje, pa čak ni staza do ovog čarobnog mesta. Apsolutno ničim drugim, sem tim zvanjem, ovo mesto se ne razlikuje od ostalih. Mi se zaista nadamo da će snagom i radom stručnjaka, Kamena šuma postati prirodni rezervat, i da će konačno, zasluženo, pronaći svoje mesto na mapi najlepših mesta u Srbiji.

reka-toplica
Foto: Bojana Nedović

Reka Toplica
Reka Toplica, duga je 136 km, najveća je leva pritoka Južne Morave i izvire na istočnoj strani Kopaonika. Na prvi pogled reklo bi se da se ova reka ne razlikuje previše od ostalih. Međutim, u samom gradu Prokuplju, kroz koji Toplica protiče, postoji vrlo retka prirodna pojava. Naime, radi se o neobičnom prirodnom fenomenu vezanom za samu reku, koji je jedinstven u Evropi. Radi se o tome da reka obilazeći brdo Hisar na ulazu u Prokuplje, udara u granitnu stenu, vraća se natrag i obilazi čitavo brdo Hisar, čineći čudo prirode. Reka zapravo skreće u potpuno suprotnom pravcu u kome do tada tekla, prema jugozapadu i tako formira skoro paralelno korito, dubine 1.030 metara. Ako se ovaj deo toka Toplice posmatra sa brda Hisar, stiče se utisak da voda ide uzbrdo, što što izgleda čudno i atraktivno za posmatrača. Naš poznati naučnik Jovan Cvijić je ovom prirodnom fenomenu dao je ime epigenija jer reka Toplica prolazeći kroz Prokuplje pravi dve suteske – epigenetske doline. Ovakve pojave se javljaju u prirodi kada se reka nenormalno useca u više zemljište od otpornijih stena, i ako se u neposrednoj blizini nalazi niže zemljište sačinjeno od mekših stena. I ova retka i vrlo atraktivna prirodna pojava, još uvek nije turistički popularizovana i promovisana, i za brojne turiste, pa čak i meštane, ona je potpuno nepoznata. Postoji mnogo načina da se takva situacija promeni, ostaje nam samo da verujemo da će se neko odvažiti i pokušati.

    Autor: Manja Gvozdenović






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..