15 srpskih jela


Gastronomski specijaliteti iz Srbije

Vreme čitanja: 7min, 36s| 1520 reči

13 Dec
15-jela-za-probati
Foto: Filip Maljković

Srpska kuhinja je izazovan pojam pošto i najbolji poznavaci srpske istorije i gastronomije teško mogu da odrede šta je autohtono srpsko jelo, ako uzmemo u obzir burnu istoriju koja je svoj duboki trag ostavila i na trpezu.



Danas je sasvim jasno da su neka jela koja se ovde smatraju tradicionalnim zapravo zaostavština vizantijske, osmanlijske ili austrougarske kulture koje su imale najjači uticaj na srpsku kuhinju. Autohtno srpsko jelo danas je možda teško odrediti, ali zato kraj kome neko jelo u Srbiji pripada nije! Upoznajte se sa Srbijom kroz specijalitete koji su se geografski rasporedili po svim njenim krajevima. Predstavljamo vam 15 najpopularnijih gurmanluka.

Gulaš i paprikaš
Prošetao je gulaš već po celoj Srbiji, ali se ipak smatra da mu je predstavništvo u severnoj pokrajni reč je naravno o Vojvodini. Gulaš se u lonce srpskih domaćica ušunjao preko mađarskih komšija pa su recepti za taj slasni ručak najistančaniji naravno u severnom kraju zemlje, a mesto Ada je poznato i po gulašijadi. Uređeni salaši su idealne lokacije na kojima možete probati tradicionalni mađarski gulaš, mada varijacije na ovo jelo su dostupne u svim krajevima Srbije o čemu svedoče gulašijade kojih ima u više mesta. Sever zemlje poznat je i po začinskoj paprici koja se tu uzgaja i pikantan je deo mnogih specijaliteta, a interesantno je da je tu stigla uticajem turske kulture. Horgoš je jedno od mesta poznato po proizvodnji aleve paprike, a tradicija broji više od sto godina uzgoja pikantnog sastojka. Paprikaši, gulaši i mesne specijaliteti ovog kraja u sebi uvek imaju trag ovog začina koji je ujedno i zaštitni znak vojvođanske kuhinje.

Petrovački kulen
Specijalitet čiji se recept čuva i smatra ozbiljnom tajnom, poslednjih godina je sve poznatiji i njegova slava prelazi okvire severne pokrajine. Kulen iz Bačkog Petrovca je i brendiran a njegov začinjen šmek stigao je i do gastronomskih sladokusaca Evrope. Kvalitetno svinjsko meso, začini i po koji tajni sastojak daju Petrovačkom kulenu dobar potencijal da osvoji svetske trpeze možda baš uz kompot sa višnjama sa kojim se najčešće služi.

Gomboce i štrudle
Niste se osladili na stari vojvođanski način ukoliko niste probali gomboce ili štrudle. Slatki deo nedeljnog svečanog ručka u mnogim domaćinstvima severnog kraja naše zemlje bile su upravo ove poslastice, iako naravno postoji više varijacija na tu temu. Štrudla sa makom možda je i najslavnija, ali ništa manje nisu popularne ni one napunjene višnjama, sirom, jabukom ili orasima. Gomboce ili knedla sa šljivama karakterističan su dezert ovog podneblja i iako više nisu tako učestale na nedeljnom ručku, još uvek ih možete pronaći na meniju restorana tradicionalne vojvođanske kuhinje.

Homoljski kačamak
Uspomene iz istočne Srbije mogu se zapečatiti ukusom dominantnog specijaliteta tog kraja – homoljskim kačamakom. Tajna spremanja homoljskog kačamaka je „svojevrstan miraz“ koje devojke nose sa sobom u momkovu kuću prilikom udaje. Kotlić u kome se sprema ovaj specijalitet treba da bude tučan i od bakra. Gastronomski dragulj od belog kukuruznog brašna našao je svoj put i do stolova elitnih evropskih restorana tvrde stanovnici homoljskog kraja.

Jagnjetina u mleku
Čini sočan adut tradicionalne srpske kuhinje a karakterističan je za kuhinje istočnih krajeva naše zemlje. Posebna je po tome što je miris jagnjećeg mesa ublažen, a jelo je samo po sebi pravi specijalitet, kažu da onaj ko jednom proba jagnjetinu u mleku ostaje bez reči. Karakteristika koja ovo jelo izdiže iznad ostalih je to što je meso mekano, sočno, gotovo da se raspada, a povrće je najukusnije koje ste ikad probali.

Čobanske pite
Kada se ukuca na pretraživaču kuhinja istočne Srbije nemoguće je neprimetiti pojam koji se najviše ponavlja – čobanska pita. Očigledno je upravo ova poslastica jedno od gastronosmskih znamenja istočne Srbije. Ko ode u neko od etno odmarališta Homoljskog okruga svakako će imati priliku da između ostalih specijaliteta proba i neku od čobanskih pita. Ove pite su uglavnom slane prave sa mesom, sirom ili krompirom i ko je nestrpljiv da ih okusi lako može pronaći recept za neku od njih na internetu.

Zlatiborski kajmak
Prva nada srpske kuhinje u trci za svetsku slavu je svakako kajmak i iako nema kraja bez kajmaka kod nas, najpoznatiji je svakako onaj sa Zlatibora. Odmor na toj planini ima poseban suvenir za većinu domaćih turista a to je upravo čuveni zlatiborski kajmak koji je zaintrigirao i svetske sladokusce istančanog ukusa. Zbog čega je on ukusniji od nekog drugog još uvek nije dat precizan odgovor, ali je jedan od razloga prema mišljenju mnogih vazduh i zdrava ishrana životinja od čijeg mleka se pravi ovaj gastronomski biser jedne od naših najpoznatijih planina. Kajmak je prema mišljenju mnogih jedno od retkih autohtonih srpskih jela koje je bilo na ovdašnjim trpezama i pre dolaska raznoraznih osvajača.

Komplet lepinja
Obavezan su doručak ako ste nekad odmarali u nekom turističkom centru Zapadne Srbije. Komplet lepinja poznata je kao i lepinja sa sve. Tradicionalno se jede prstima i preporučujemo vam da uz nju uzmete i zlatiborski jogurt, koji ne samo da je jako ukusan nego je i zdrav zbog velike kalorijske vrednosti komplet lepinje.

Zlatiborska pršuta
Jeste još jedan adut zapadne Srbije koji preti da stekne svetski ugled među gastronomima. Počela je da se proizvodi pre više od jednog veka, a ni do danas se proces proizvodnje nije promenio. Tajna kvaliteta je kako kažu proizvođači u tome što se o svakom koraku u procesu proizvodnje vodi računa od pašnjaka na kome se stoka hrani oa sve dok ne stigne pršuta do trpeze pred goste. Sve je prirodno nema adititva osim soli i to daje na kvalitetu ovom zlatiborskom specijalitetu. Mačkat je mnogi smatraju kolevka pršute i ovde se održava pšutijada svake godine. Ovaj najomiljeni specijalitet srpske kuhinje služi se uz sir i rakiju.

Duvan čvarci
Predstavljaju još jedan adut kuhinje zapadne Srbije. Smatra se da je neobičan specijalitet počeo da se priprema u Valjevu, a iako se danas pravi u celoj Srbiji najviše ga ima u Čačku i ostalim gradovima zapadnog dela naše zemlje. Neobičan oblik čvaraka koji podseća na rezani duvan mami svakog radoznalog gastronoma da isproba to jelo a slanina koja se pridodaje tokom pripreme daje mu nezoboravan ukus pa je to jedna egzotična celina. Duvan čvarci imaju svoje čvrsto mesto na listi srpsksih nacionalnih jela, služe se kao predjelo samostalno sa hlebom ili uz neka druga predjela.

Pihtije
Diskutabilan specijalitet koji nikog ne ostavlja ravnodušnim a takođe se priprema u celoj Srbiji. Ipak, najprisutniji je u Vojvodini i južnoj Srbiji. Nije mali broj onih koji teško da će ikad okusiti želatinasto jelo ali pihitije imaju svoju veliku bazu poštovalaca pa se tako na nekoliko mesta u Srbiji održavaju pihtijade. Pihtije su nastale kao jelo siromašnih u koje se stavljaju manje kvalitetni delovi svinje sa namerom da se ništa ne baci. Zato teško da će pihtije osvojiti menije elitnih svetskih restorana poput homoljskog kačamka ili kajmaka, ali su svakako jedan od naših najpoznatijih specijaliteta.

Peglana kobasica
Znamenitost Pirota možda veća i od svake druge karakteristike je svakako čuvena peglana kobasica. Mnoge su se legende ispričale o tom delikatesu, ali je svakako da sa pirotiskim ćilimom i kačkavaljem čini sveto trojstvo tog grada. Peglana kobasica je specijalitet koji se ne dimi nego suši, služi se uz vino i pravi se od mesa visokog kvaliteta. Za ovaj gastronomski delikates se smatra da nije dovoljno ispromovisan i da svakako zaslužuje da bude zaštićen prema geografskom poreklu.

Pirotski kačkavalj
Sir visokog kvaliteta može se praviti od ovčijeg ili kravljeg mleka, a u poslednje vreme praktikuje se kombinacija mešanja ta dva. Pirotski kačkavalj kažu ljudi, ne može da se napravi bez staroplaniskih pašnjaka i tamošnjeg sunca i to je prema mnogim izvorima glavni razlog njegovog kvaliteta. Upravo ta klima i čist vazduh daju mleku specifičan miris i ukus, samim tim nastaje i sir kao neponovljiv specijalitet. Ovaj tvrdi sir je više puta pokazao svoj kvalitet pa je rado tražen na mnogim tržištima sveta, stigao je čak do Azije i Afrike.

Leskovački ajvar
Svako tradicionalno jelo na srpskoj trezi lepše klizne uz neizostavnog pratioca crvene boje. Reč je naravno o ajvaru. Ajvar ima različite oblike u zavisnosti od kraja Srbije u kom se pravi pa se tako negde zove i pinđur. Najslavniji je čini se leskovački domaći ajvar koji je nedavno dobio i međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i postao treći srpski proizvod koji se okitio tim znamenjem. Ajvar je odličan prilog uz jelo i često ga vezuju sa leskovačkim roštiljem sa kojim se odlično slaže.

Leskovačka pljeskavica
Roštilji i pljeska su na vrhu liste popularne hrane u celoj Srbiji poslednjih godina i može se reći da predstavljaju neku našu verziju brze hrane. Međutim, mnogobrone hamburgerije po svim gradovima u Srbiji teško da mogu da se pohvale receptom za pravu leskovačku pljeskavicu. Leskovčani kažu da prava pljeska može da se pojede samo kod njih i izgleda da su u pravu s obzirom na to da roštiljijadu svake godine posete na stotine hiljada gurmana i to ne samo iz Srbije već i iz okolnih zemalja. Majstori roštilja iz Leskovca navode da bez junećeg mesa nema dobre pljeskavice i da je luk obavezan sastojak jer joj daje poseban šmek.

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..