Osam manje poznatih mesta u Novom Sadu


Nepoznate zanimljivosti Novog Sada

Vreme čitanja: 4min, 57s| 990 reči

13 Apr
kuca-alberta-anstajna-novi-sad
Foto: Gost.rs

Novi Sad, buduća prestonica kulture imao je svoju i više nego zanimljivu prošlost. Grad kulture, usporenog načina života (barem u odnosu na Beograd), nekada je bio i grad boema, imao je svoj stub srama, javno gublište i na desetine javnih kuća.



Ovde je bila i prva muška javna kuća, a tokom jednog oružanog obračuna Novi Sad je bio gotovo u potpunosti porušen. U Srpskoj Atini živeo je i jedan od najpoznatijih naučnika Albert Ajnštajn. Kuću u kojoj je on boravio možete i danas obići. Kada odete u Novi Sad svakako treba da vidite Tvrđavu, Dunavski park i centar, ali treba ove lokacije da doživite i kroz njihovu zanimljivu prošlost. Predstavljamo vam osam zanimljivosti o Novom Sadu.

Kuća u kojoj je živeo Ajnštajn
Deo svog naučnog života u Novom Sadu proveo je i jedan od najpoznatijih naučnika svih vremena. U Novom Sadu, u Kisačkoj ulici broj 20 zateći ćete kuću u kojoj je jedno vreme živeo jedan od najpoznatijih naučnika svih vremena Albert Ajnštajn sa svojom saradnicom i suprugom Milevom Marić. Neke pretpostavke kažu da je možda baš u toj kući i nastala čuvena teorija relativiteta. Kuća je trenutno u lošem stanju, a spomen ploča koja je ukazivala na to da su veliki naučnici ovde živeli više puta je ukradena. Dobra vest je da je najvaljena rekonstrukcija fasade a u pripremi je i spomen soba Mileve Marić.

topovska-kugla-novi-sad
Foto: Gost.rs

Topovska kugla na šetalištu
Dunavska, ulica čije ime će vam svaki Novosađanin reći posebnim naglaskom i kojom ste sigurno prošetali ako ste nekada bili u Novom Sadu još uvek čuva i jednu istorijsku znamenitost. Topovska kugla stoji između dva prozora kao sećanje na bombardovanje iz 1849.godine. Nalazi se na početku Dunavske ulice, tačnije između prozora Irish Paba. Revolucionarne prilike sa sredine XIX veka uslovile su oružani sukob između austrougarske i stacioniranih mađarskih snaga. Oružani sukob u to vreme značio je topovski obračun dve snage i tom prilikom Novi Sad je bio gotovo sravnjen sa zemljom. Topovska đulad danas su turistička atrakcije ove ulice i turistički vodiči redovno stranim turistima koji dođu u oblizak Srpske Atine ispričaju ovu priču.

novi-sad-zvono-gradska-kuca
Foto: Gost.rs

Zvono na Gradskoj kući
Gradsku kuću u Novom Sadu videli ste sasvim sigurno nekoliko puta, ako ne uživo onda preko tv priloga i reportaža. Nalazi se na Trgu slobode u centru grada, preko puta spomenika Svetozaru Miletiću i čuvene Katedrale. Iako poznata po svojoj arhitekturi treba je zagedati malo bolje i tamo ćete uočiti jedno zvono. To zvono je uvek označavalo opasnost od požara. Pored zvona je uvek dežurao jedan vatrogasac, i sa signalima pomoću tog zvona davao znak kolegama u kom delu grada se desio požar.

sinagoga-novi-sad
Foto: Gost.rs

Sinagoga u centru grada
Sinagoga se nekad nalazila u centru Novog Sada na mestu današnjeg Hotela Vojvodina (sa desne strane Gradske kuće). Međutim, kada je Marija Terezija Novi Sad proglasila slobodnim kraljevskim gradom, tada je su Jevereji morali da se povuku iz centra, Sinagoga je srušena, a nedavno je na tom mestu pronađeno i groblje. Oni su tada podigli Sinagogu u današnjoj Jevrejskoj ulici koja je u to vreme bila neka vrsta geta.

stub-srama-novi-sad
Foto: Gost.rs

Stub srama nadomak centra grada
Stub srama nekada se nalazio na uglu Miletićeve i Zmaj Jovine ulice. Mesto gde su sada ugledni kafići, bašte koje su pune tokom leta i lepo šetalište sa izlozima butika, nekada je bila lokacija na kojoj su ljudi bili javno kažnjavani. Na stubu srama su ljudi trpeli i batinanje zbog povrede nekog od zakona koji su tada važili. Prolaznici su mogli čak i da se uključe pa da osuđenika gađaju voćem, a on je oko vrata nosio tablu na kojoj je pisalo koji je njegov zločin odnosno prekršaj. Početkom XIX veka Novosađani su poslali zahtev nadležnima da se stub ukloni jer ga se stide, što je tada i učinjeno. Mesto za izvršenje smrtne kazne takođe je bilo javno i nalazilo se u sadašnjoj Temerinskoj ulici a načini za smrtnu kaznu bili su vešanje i odsecanje glave.

prva-poslasticarnica-novi-sad
Foto: Gost.rs

Prva poslastičarnica nadomak katedrale
Prva poslastičarnica Durnšteter nalazila se tik do Katedrale, gde se danas nalaze Erste banka i poslastičarnica Atina. Poslastičarnica je gradila tradiciju i ugled koju je imala čuvena poslastičarnica Žerbo iz Budimpešte. Poslastičarnica koja se sada tu nalazi tri puta je menjala ime u skladu sa političkim prilikama u zemlji. Ona se u početku zvala Moskva. Međutim, kada su državni odnosi sa Staljinom zahladneli lokal je dobio ime Zagreb u duhu bratstva i jedinstva čiji se duh u to vreme negovao. To je trajalo do rata i početkom devedesetih godina kada poslastičarnica ponovo menja naziv u Atina, ime koje i danas nosi.

prva-javna-kuca-novi-sad
Foto: Gost.rs

Prva javna kuća u Jevrejskoj ulici
Prvu javnu kuću u Novom Sadu otvorili su Jevreji u sadašnjoj Jevrejskoj ulici (gde se nalazi Sinagoga) sredinom XIX veka. Prostitucija je u to vreme bila dozvoljena, čak je postojao i javni dokument Grada koji uređuje ovu oblast. Vojnicima su ovakva mesta bila neophodna pa je postojao i zahtev da se otvori još ovakvih kuća. Zdravstveni pregledi za radnice javne kuće bili su obavezni jer iako je prostitucija u to vreme bile legalna, postojao je strah od širenja zaraznih bolesti.

Prva muška javna kuća preko puta Gradske kuće
Prva muška javna kuća otvorena je takođe u Novom Sadu tridesetih godina prošlog veka. Ona se nalazila u centru grada pored hotela "Vojvodina", moglo bi se reći preko puta Gradske kuće. Kuća sa muškom poslugom, kako se zvala, bila je namenjena isključivo ženama i nijedan muškarac tu nije mogao da uđe osim ako nije bio deo asortimana. Kuća je radila dve godine, pa je na zahtev Uspenske crkve zatvorena. Novi Sad je u nekim trenucima svoje istorije bio pravi boemski grad, pa su postojale čitave ulice gde su se nizale kafane i bordeli. Najpoznatije ulice kada je reč o bordelima su današnja Masarikova i Železnička ulica koja je u to vreme predstavljala najkraći put od centra do Železničke stanice koja se u to vreme nalazila na mestu Limanske pijace. Jedan od podataka kaže da je Železnička ulica imala čak 76 bordela.

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..