Planinske lepotice Valjeva


Valjevske planine za sve

Vreme čitanja: 6min, 42s| 1340 reči

28 Mar
valjevske-planine-maljen
Foto: Vladan Šćekić

Valjevo su okupirale planine, idealne da na njih pobegnete makar na jednodnevni izlet. Ko voli šetnje kroz šume uz poneki potočić, a u ormanu nema profesionalnu planinarsku opremu, treba da odabere jednu od valjevskih planina i posveti joj vikend.



Osim gustih šuma, rečica i livada sa lekovitim biljem ove planine će vas okupirati i na razne druge načine. Dok budete udisali najzdraviji vazduh koji se u Srbiji može naći, moći ćete da vidite neke od najstarijih seoskih kuća i obiđete manastir iz XIII veka koji nikada nije rušen. Predstavljamo vam valjevske planine na koje možete da pobegnete i odmorite dušu.

valjevske-planine-jablanik
Foto: Vladan Šćekić

Jablanik

Ko voli šetnju uz žubor planinskog potočića nezahtevnim stazama u potrazim za bogatim pogledom na okolne planine taj treba da se zaputi na Jablanik. Ova planina ima sve što je jednom planinaru – rekreativcu potrebno da bi uživao. Do Jablanika dovešće vas odlične saobraćajne veze iz pravca Valjeva i onda vaša šetnja za odmor može da počne. Iskusni planinari preporučuju da upoznavanje ovog valjevskog aduta otpočnete od manastira Pustinja. Taj verski spomenik uspeo je da preživi različite osvajače koje je dinamična istorija donela na ove prostore i sačuva svoj izgled iz doba kad je nastao. Izvori govore da je manastir Pustinja sagrađen u XIII veku. Ova planina je „živa“ odnosno još uvek je naseljena i čine je ljudi koji se bave poljoprivredom i voćarstvom i ako se u letnjim mesecima zaputite u šetnju Jablanikom, neka vas ne iznenadi starac koji kosi na preko 30 stepeni. To je ovde uobičajna slika. Šetnja Jablanikom upoznaće vas i sa najstarijim kućama u Srbiji. One se nalaze u selu Bebića Luke i zajedno sa prirodom Jablanika vratiće vas u neko drugo vreme barem na trenutak. Planina je prošarana rekom Jablanicom čiji se izvor nalazi u blizini manastira Pustinja. Ovaj izvor, kako kažu meštani, ne presušuje ni kad su najveće vrućine, a mnogi posetioci dolaze tu upravo zbog te vode. Najviši vrh planine je Jablanik na 1.274 metra nadmorske visine, a na putu do te tačke pratiće vas stabla bukve neka visoka i do 30 metara. Ispod tog najvišeg vrha sačuvani su rovovi iz Prvog svetskog rata, a nešto niže u blizini vode i po koja stočarska koliba. Šetnja do vrha Jablanika jer vredna je se odatle pruža divan pogled na ostale Valjevske planine, kao i na dolinu Kolubare i predeo prema gradu Valjevu. Jablanik je veoma pogodan za šetnje i tokom cele godine mogu se sresti brojni ljubitelji valjevskih planina.

valjevske-planine-medvednik
Foto: Vladan Šćekić

Medvednik

Najdominantnija od svih valjevskih planina, Medvednik, jeste planina legendi, kupina, rečica i šumskih staza za zavisnike o šetnji kroz prirodu. Oko imena ove valjevske lepotice prepliće se više verzija. Prema jednoj planina sa valjevske strane izgleda kao da se medved opružio pa otud i ime. Druga kaže da je ovde jedno vreme bilo dosta medveda. Najsočnija od svih verzija tvrdi da na toj planini kajmak teče kao mleko te je tako zavrednela ime Medvednik. Impresivan reljef i oblik planine čini je markantnim okruženjem Valjeva. Onaj ko privučen tim prizorom krene na tu planinu neće se pokajati. Bogata je šumama koji osim što joj pružaju zdrav i čist vazduh obezbeđuju i obilje rečica i potoka. Na Medvedniku je razuđe slivova reka Kolubare i Drine. Posebna atrakcija je rečica Zavošnica koja sa tri strane zavija oko planine vrši takozvanu „krađu“ vode iz jednog sliva u drugi, probijajući krečni greben Vojinova stena ili Platno, visoko 300m. Na Medvedniku se možete podiviti vodopadima, klisurama, usecima pošto je planina okićena mnogim prirodnim tvorevinama koje će vašu šetnju učiniti zanimljivijom. Na livadama možete uzbrati lekovito bilje ili jestive gljive. Tih gljiva je toliko da su zavrednele i manifestaciju koja se tu održava u njihovo ime. Šetnja ovom planinom takođe vas može odvesti do manastira Pustinja ili etno sela sa najstarijim kućama u Srbiji.

valjevske-planine-maljen
Foto: Vladan Šćekić

Maljen

Maljen, planina poznata po svojim cvetnim livadama. Poznata je i po visoravni Divčibare koje je jedno od omiljenih odmarališta kod nas. Planina Maljen je prošarana mnogim izvorskim vodama. Avanturisti rado obilaze vodopad Skakalo, kao i Kraljev sto - vrh ove planine koji posebno zanimljiv iskusnim planinarima. Najpoznatiji deo ove planine je upravo Divčibare, visoravan koja je veoma poplularna među domaćim turistima. Divčibare je poznato kao vazdušna banja, ali i prelepo mesto za odmor za ljubitelje planinske prirode. Ovaj deo poznat je i po ski centrima, pa ne čudi što je naručito popularan tokom zimskih meseci.

Vodopad Skakalo je sigurno jedna od najvrednijih atrakcija Maljena, ali nažalost ne za sve posetioce. Teren oko tog vodopada je prilično nepristupačan, pa tako mogu da ga obiđu samo iskusni planinari avanturističkog duha. Vodopad Skakalo je smešten na reci Manastiri i visok je 30 metara. Poznat je po tome što je bogat vodom naručito u vreme kišnih perioda i proleća. Zimi ovaj vodopad zaledi pa služi za vežbe alpinistima, zato je zaista omiljen među avanturistima. Među svim cvetnim livadama jedan cvet se ipak izdvaja a to je beli narcis. Ovaj cvet ima i svoju manifestaciju koja se svakog jula održava na Maljenu. Maljen je poznat i po tome što iako turisički atraktivna planina, uspela je da sačuva stari duh planinskih sela, pa se ovde prepeliću mnogobrojna sela, stare kuće, stočarstvo, ali i turistički objekti koji prate duh savremenog doba.

valjevske-planine-povlen
Foto: Vladan Šćekić

Povlen

Jedna od najatraktivnijih valjevskih planina nalazi se na 30-ak kilometara od grada. Za planinu Povlen mnogi se usuđuju da kažu da je najlepša planina Zapadne Srbije i da je u pejzažima koji se prostiru po njenim zaravnima prešišala Zlatibor, Taru i Zlatar. Ova tvrdnja je možda i preterana, ali šetnja do vrhova Povlena vam svakako neće biti jednolična i monotona. A kad na te vrhove stignete, ukoliko je verovati planinarima, čekaju vas bogati vidikovci. Na ovoj valjevskoj planini izdvajaju se tri vrha: Mali Povlen, Srednji Povlen i Veliki Povlen. Iako planina ne zahteva ozbiljnu kondiciju ne propručuje se da ove vrhove osvajate sami jer se možete negde zagubiti. Povlen je planina koja pripada čak trima opštinama, a još uvek se ovde mogu pronaći planinska sela. Ta sela su sve skromnija i osipaju se kao i sva druga, ali šetnja vas može odvesti do domaćinstva koje se bavi stočarstvom ili voćarstvom. Jedan od najjačih atributa ove valjevske planine su prostrane livade. Ima ih svuda, stanovništvo ih ne kosi i zbog njihovog svežine posebno je prijatno užvati na Povlenu u proleće kada sve cveta. Na jednom od vrhova nalazi se i izvor vode, koja je kako tvrde mnogi izuzetno čista i posebno prija ako se u letnjim mesecima zaputite na taj povlenski vrh. Zaravni koje postoje na nekim od vrhova ove valjevske planine su odlicne za neki sport poput odbojke, a meštani kažu da bi mogao i neki mega koncert da se tu održi.

valjevske-planine-magles
Foto: Branislav Andrić

Magleš

Planina livada i divljih svinja. To bismo mogli da kažemo za prelepi Magleš koji se nalazi na 23 km od Valjeva i takođe se stapa u kompleks valjevskih planina. Neki smatraju da je Magleš deo Povlena jedne od najlepših planina Zapade Srbije. Najviši vrh planine je Pali i nalazi se na 1.036 metara nadomorske visine. Mnogi smatraju da je Magleš manje poznata i nepravedno zapostavljena valjevska planina. Baš kao i Povlen i ova planina počastiće vas odličnim pejzažima, bogatim livadama i šumama tokom šetnje do vrha. Do podnožja možete stići i vozom koji ide prugom Beograd - Bar, pa dalje nastaviti peške u osvajanje zelenog Magleša. Planina je pristupačna pa vam ne treba posebno planinarsko zanje i oprema da biste uživali u onome što ima da ponudi. Šume crnogogorice, naizmenično poređane vrtače i livade, raskošni vidici su razlozi da se uputite sa društvom na ovaj valjevski biser. Lovište Magleš je od nededavno bogatije za desetine divljih svinja. Kroz projekat povećanja brojnosti divljih svinja i njihovog kvaliteta, valjevski lovci u lovištu „Magleš“, na površini od sedam hektara, napravili su prvi reproduktivni centar za tu divljač južno od Save. Centar je urađen po svim standardima i ima poligon za lov na divlje svinje. Očekuje se da će kroz tri godine i strani lovci dolaziti na taj valjevski poligon po svoje trofeje u vidu odraslih mužjaka divljih svinja.

    Autor: Gordana Ivković






Drugim korisnicima se dopalo

pročitajte i..